Uz la­ti­ce cr­ve­nih ru­ža na cr­ve­nom te­pi­hu i šam­pa­njac sa ja­go­da­ma, u pro­dav­ni­ci „Kro­a­ci­je re­kords” u Be­o­gra­du pred­sta­vljen tro­stru­ki disk sa 50 naj­ve­ćih hi­to­va Ne­de Ukra­den, ko­je je slav­na pop pje­va­či­ca sni­mi­la za za­gre­bač­ku dis­ko­graf­sku ku­ću. Po­vod za ob­ja­vlji­va­nja al­bu­ma sim­bo­lič­nog na­zi­va „50 ori­gi­nal­nih pje­sa­ma” je po­la ve­ka Ne­di­ne ka­ri­je­re, a mu­zič­ki ured­nik iz­da­nja - no­vi­nar Alek­san­dar Fi­li­po­vić (ured­nik i vo­di­telj „Ta­blo­i­da”) is­ta­kao je da je jed­na od naj­ve­ćih ju­go­slo­ven­skih pop zvi­je­zda obi­lje­ži­la nje­go­vu mla­dost, ali je isto­vre­me­no i pred­stav­ni­ca no­vog mi­le­ni­ju­ma.
- Imao sam ve­li­ki pro­blem ko­je pje­sme da oda­be­rem, ali sam po­ka­zao ka­ko je kar­mič­ki pro­je­kat, ko­ji ne mo­že da se ob­ja­vi od ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je, ipak mo­guć - re­kao je Fi­li­po­vić. - Shva­tio sam da nas ko­ji vo­li­mo Ne­di­ne pje­sme, mi­mo po­grd­nih ta­blo­id­nih pri­ča, spa­ja emo­ci­ja u nje­nim nu­me­ra­ma i da je ona stub bo­ljih vre­me­na. Ka­da sam pre 20 go­di­na po­čeo emi­si­ju „Ta­blo­id”, pr­va oso­ba ko­ja je htje­la da mi da in­ter­vju bi­la je Ne­da. Ve­li­ki je pro­fe­si­o­na­lac i kao pra­va la­vi­ca ima pra­vo da bu­de hi­ro­vi­ta. Vr­lo je te­ško bi­ti in­te­lek­tu­a­lac u ovom svi­je­tu, oso­ba sa dva fa­kul­te­ta u vre­me­nu u ko­jem vla­da po­lu­svi­jet. Sa­mo je ne­bo gra­ni­ca!
Tu su bi­li i Ne­di­ni fa­no­vi, ali i nje­na kćer­ka Je­le­na i zet Pre­drag Mi­no­vić. U ime „Kro­a­ci­je re­kords” pje­va­či­ci je uru­čen bu­ket cr­ve­nih ru­ža, ali i po­seb­no pri­zna­nje za iz­u­ze­tan do­pri­nos dis­ko­gra­fi­ji. Dir­nu­ta ge­stom i po­ni­je­ta sna­žnim emo­ci­ja­ma, Ne­da je za­pla­ka­la, dok su se u po­za­di­ni ču­li zvu­ci nje­nog ve­li­kog hi­ta „Zo­ra je”.
- Ve­o­ma sam sreć­na što sam bi­la član naj­bo­lje ju­go­slo­ven­ske dis­ko­graf­ske ku­će - re­kla je drh­ta­vim gla­som Ne­da. - Bio je pre­stiž i čast sa­ra­đi­va­ti sa „Ju­go­to­nom” u zlat­no do­ba ju­go­slo­ven­ske pop, rok i na­rod­ne mu­zi­ke. Bi­li smo po­što­va­ni, a od sva­kog pro­da­tog pri­mjer­ka do­bi­ja­li smo no­vac. Dra­go mi je što je ob­ja­vlje­no ovo iz­da­nje, ma­da tu ni­su sve pje­sme ko­je sam sni­mi­la za „Ju­go­ton”. Iza me­ne je 50 go­di­na div­nog i ne­po­no­vlji­vog pu­ta ko­ji ni­sam ni u snu mi­sli­la da ću pro­ći, bar ne kao pje­vač. Mo­jih pr­vih 50 go­di­na ka­ri­je­re je pro­šlo, oče­ku­jem da ću usko­ro pri­re­di­ti kon­cert u Be­o­gra­du na ko­jem ću pje­va­ti sve ove div­ne pje­sme. Hva­la mo­jim sa­rad­ni­ci­ma za sva­ku no­tu i stih – ka­za­la je Ne­da.